Prevencija infekcije polnih organa žene

Poznato je da u našim uslovima vrlo veliki broj žena oboleva od upale spoljašnjih i unutrašnjih polnih organa. U zemljama sa visokom zdravstvenom kulturom i visokim higijenskim standardom broj obolelih žena upadljivo je manji. Ako se potraže uzroci tome, dolazi se do očevidne činjenice da se najveći broj upalnih oboljenja javlja usled nasilnog prekida neželjene trudnoće. U naprednim zemljama pitanje regulisanja začeća rešava se pod daleko povoljnijim okolnostima, pa je i broj obolelih žena manji. U tim zemljama se planiranje porodice uglavnom reguliše sprečavanjem neželjenog začeća, a ne kao kod nas prekidanjem već nastale trudnoće. Ne samo što nasilan prekid trudnoće povećava broj upalnih oboljenja ženskih polnih organa, već u još većoj meri na to utiču okolnosti pod kojima se ti prekidi vrše. Iako je danas prekid trudnoće u našoj zemlji dozvoljen, ipak se još uvek mnogi od pobačaja, naročito kod odmaklih trudnoća, vrše u nedozvoljenim ih kriminalnim uslovima. Bilo da je izvršilac sama trudnica, neko iz njene okoline ili drugo neupućeno lice, bilo da pobačaj vrše nestručne i polustručne osobe, bez dovoljnog poznavanja anatomije ženskih polnih organa, i bez poznavanja i poštovanja osnovnih principa asepse i antisepse, posledice takve aktivnosti su vrlo teške i često dovode do neželjenih, po zdravlje i život žene vrlo opasnih komplikacija. Neke trudnice umiru u toku, neposredno ili kasnije, po izvršenoj intervenciji, dok druge lakše ili teže obolevaju i ostaju invalidi za ceo život. To, pak, sa svoje strane, nepovoljno utiče na njihovu bračnu, porodičnu i društvenu situaciju. Takve žene, objektivno bolesne i nesposobne za svakodnevnu aktivnost, nailaze na nerazumevanje i dolaze u sukob sa bračnim drugom, porodicom i okolinom u kojoj žive i rade. Zaštita zdravlja žena, prema tome, izvanredan je medicinski, društveni i ekonomski problem. Povremeno ili produženo lečenje takvih osoba zbog utroška lekova, čestog obraćanja zdravstvenim ustanovama, bolovanja i povremenih hospitalizacija, s jedne strane, u velikoj meri opterećuju fondove zdravstvenog osiguranja, a s druge strane, zbog čestih izostajanja sa posla i smanjene radne sposobanosti snižava njihovu produktivnost, a time i celokupan društveni dohodak. Kako se radi o veoma visokom procentu obolelih žena, jasno je da društvo kao celina trpi vrlo veliku štetu od upalnih procesa na polnim organima žene, nastalim posle nasilnog prekidanja trudnoće ili drugih nedovoljno pažljivo urađenih intrauterinih intervencija, posle spontanih pobačaja ili nestručno vodenih porođaja. Razumljiv je zato interes društvenih faktora i naše zdravstvene službe za problem neželjene trudnoće i njihovo nastojanje da se ovaj problem reši na najpovoljniji način, zaštitom zdravlja žene, odnosno sprečavanjem neželjenog začeća. Danas se kod nas na antikoncepciju, odnosno kon

tracepciju, gleda kao na vrlo važnu, može se reći jednu od najvažnijih, preventivnih mera u zaštiti zdravlja žene. Razumljivo je onda što se u tu svrhu izdvajaju znatna materijalna sredstva. Danas se kontracepcija smatra jedinom prihvatljivom merom za regulisanje planiranja porodice. Legalizovanje prekida trudnoće treba da otrgne trudnice sa neželjenom trudnoćom iz ruku kriminalnih abortera i da im omogući prekidanje trudnoće pod najpovoljnijim uslovima. Ipak, prekid trudnoće se nikako ne smatra najboljim rešenjem na koje se žena može stalno pozivati. Za stalno rešavanje problema neželjene trudnoće, odnosno za trajno rešenje pitanja planiranja porodice putem korišćenja kontracepcije, žene treba pridobijati i obrazovanjem. Isto tako, da bi se smanjio broj upalnih procesa na ženskim genitalnim organima, neophodno je stručno vođenje svih porođaja, stručna pomoć ženama pri spontanim pobačajima, poštovanje osnovnih medicinskih i hirurških principa i pravila pri vršenju intrauterinih intervencija i pravilno sprovodenje higijenskih mera i postupaka tokommenstruacije.