Neuredna krvarenja iz materice

Redovna krvarenja iz materice koja počinju da se javljaju u pubertetu, a prestaju u klimakterijumu, nazivaju se menstruacija ili menzes. Ona se javljaju pod dejstvom hormonskih zbivanja u hipofizi i jajnicima i kod najvećeg broja žena dolaze na 28 dana, traju 3 do 7 dana i srednje su obilna. U toku menstruacije žena obično izgubi 50 do 100 g  krvi. Iako mogu biti praćena izvesnim nelagodnostima i tegobama, menstrualna krvarenja su, po pravilu, bezbolna. Vremenski period između početka dve uzastopne meristruacije naziva se menstruacini ciklus i obuhvata niz promena koje se za to vreme odigravaju na sluznici materice. Za to vreme, dešavaju se ciklične promene i na hipofizi i na jajnicima. Globalno uzeto, promene na endometrijumu u toku menstruacionog ciklusa u glavnim crtama dele se na fazu proliferacije i fazu sekrecije. Prva traje od početka menstruacije do pojave ovulacije, a druga od ovulacije do početka naredne menstruacije. Kod najvećeg broja žena menstruaciji prethodi ovulacija koja se javlja na oko 14 dana pre menstrulnog krvarenja. Postovulaciona faza menstruacionog ciklusa veoma je konstantna u pogledu trajanja, te se produženje ili skraćenje ciklusa uglavnom vrši na račun faze proliferacije. Pored ovulacionih, postoje i anovulacioni ciklusi, kod kojih, iako ne postoji ovulacija, u određeno vreme nastaje krvarenje iz materice koje se obično po toku, trajanju i količini kod većine žena ne razlikuje od menstrualnog. Ovakvi anovulacioni ciklusi naročito su česti u pubertetu i klimakterijumu, kada se hormonska funkcija uspostavlja, odnosno gasi i kad oni mogu biti praćeni velikim poremećajima u krvarenju. Neuredna krvarenja mogu, međutim, da se jave iz drugih razloga i kod žena izvan puberteta i klimakterij uma. Ona mogu da prate ženu tokom celog njenog života, mada je uobičajeno da se javljaju u generativnoj periodi, tj. od puberteta, pa do klimakterij uma.

Svako krvarenje iz materaice, koje nije redovna menstruacija, smatra se nenormalnim. Nenormalno krvarenje iz materice naziva se metroragija. Neuredna krvarenja iz materice mogu biti različita ne samo po vremenu javljanja, već i po vremenskim razmacima između pojedinih perioda krvarenja.

Metroragija može nastati iz anatomskih (organskih) i funkcionalnih razloga. Pa se tako po Šrederu (proširio je Ostrčil) i dijeli – na

-          Krvarenja organskog porekla izazvana različitim patološkim procesima na ženskim polnim organima. U ovu grupu spadaju krvarenja izazvana tumorima i upalama, zatim puerperalna krvarenja i dodatna krvarenja.

-          Funkcionalna krvarenja.