Komplikacije ovarijalnih tumora

Uvrtanje ovarijalnih tumora (torguatio).

Tumori jajnika, zbog toga što se razvijaju na peteljci ili što cela adneksa sa odgovarajuće strane može predstavljati peteljku tumora mogu, naročito kada dostignu izvesnu veličinu i težinu, da se uvrnu oko peteljke i da dovedu do teškog stanja koje karakterišu znaci akutnog abdomena (si. 51). Uvrtanje ili torziju ovarijalnog tumora, osim njegove” veličine i težine, predisponiraju i nagla kretanja bolesnice. Po uvrtanju peteljke zbog otežanog proticanja krvi kroz krvne sudove u njoj, najpre dolazi do pasivne hiperemije u tumoru, a zatim, ako torkvacija potraje i ako je u sudovima peteljke potpun prekid krvotoka, nastupa i nekroza u njemu. Ova, ne tako retka komplikacija, već pri samom nastajanju obično je praćena naglim, veoma intenzivnim bolom, koji najčešće ne popušta zbog napredovanja nastale kongestije u uvrnutom organu i time izazvane nekroze u njemu. Bol u abdomenu, lokalizovan na strani na kojoj je i torkvirani tumor, perzistira, a zajedno sa njim javljaju se i znaci peritonealnog nadražaja: muka, gađenje, povraćanje, mišićni defans u predelu donjeg dela sa odgovarajuće strane i osetljivost na dodir i pritisak. Sve to dovodi bolesnicu uskoro lekaru koji, zbog osetljivosti trbušnog zida na strani torkvacije i mišićnog defansa, teško može da izvrši ginekološki pregled. Sumnju na pravu prirodu bolesti može da potvrdi ili da otkloni i pregled pomoću ultrazvuka. Ako se dijagnoza potvrdi, lekar se odlučuje za operativnu intervenciju i odstranjenje ovarijalnog tumora. Ako je uvrtanje peteljke tumora postepeno i ne izaziva i burne simptome, te se bolesnica ne obrati uvek na vreme lekaru, ovo stanje može da dovede do stvaranja prostranih sraslina uvrnutog tumora sa peritoneumom trbušne duplje i trbušnim organima. Izuzetno u takvim slučajevima može da se desi da se tumor otkine sa uvrnute peteljke, prikači za neki od trbušnih organa, najčešće za omentum, sa kojim je možda i ranije srastao, i da kao takav nastavi da vegetira u trbuhu. Kod takvih formi torzije adneksnih tumora tačnu dijagnozu ponekad je dosta teško postaviti, jer i simptomi bolesti mogu biti nekarakteristični. U svakom slučaju bilo da je u pitanju akutno, totalno ili postepeno i parcijalno uvrtanje adneksnog tumora, dijagnoza se mnogo lakše ustanovi ako bolesnica dođe lekaru sa anamnestičkim podatkom da već od ranije ima cistu najednom od jajnika. Kod akutnog abdomena nastalog zbog uvrtanja peteljke adneksnih tumora, kao i kod slučajeva nepotpune i postepene torzije, terapija je isključivo operativna i sastoji se u otvaranju trbušne duplje i odstranjenju obolelog, uvrnutog organa.

Infekcija ovarijalnih tumora je druga komplikacija koja ih prati. Ona se češće vida kod cističnih nego kod solidnih tumora i fibroma. Do infekcije dolazi bilo ushodnim ili limfnim putem preko materice i adneksa, bilo, pak, prodiranjem patogenih mikroorganizama iz završnih partija creva preko sraslina. Infekcija se češće vida kod malih nego kod izrazito velikih ovarijalnih tumora. Ukoliko se javi infekcija takvih tumora, obično dolazi do zagnojavanja u njima, a ako se zagnojen tumor ne odstrani blagovremenom hirurškom intervencijom, postoji opasnost razaranja zida tumora i njegovog pražnjenja u trbušnu duplju ili susedne organe: rektum, bešiku ili vaginu. Dešava se ponekad da se zagnojena cista spoji sa proširenim jajovodima i da se stvori tubo ovarijalni apsces.

Simptomi ovakvog oboljenja su isti kao i kod infekcija ostalih organa male karlice, samo mogu biti još naglašeniji. Lečenje je operativno, pri čemu treba voditi računa da se tumor odstrani u celini i da se gnojav, inficiran sadržaj iz zagnojene ciste ne izlije u trbušnu duplju. U svakom slučaju, trbušnu duplju treba drenirati, a bolesnici lokalno i parenteralno treba dati antibiotike.

Ruptura ovarijalne ciste je takode komplikacija koja može biti posledica postojanja cističnuh tumora jajnika. Rupturi ovarijalne ciste pogoduju spoljašnje povrede, naglo povišenje pritiska u samoj cisti zbog eventualnog krvarenja ili zagnojavanja i oštećenja zida ciste procesom upale ili prodiranjem proliferativnih izraštaja kroz njega. U slučaju rupture ovarijalne ciste dalji tok bolesti i situacija bolesnice zavise od kakvoće sadržaja rupturisanog tumora. Ako se radi o seroznoj cisti, koja nije naročito velika, njen se sadržaj brzo i lako resorbuje, pa ne dolazi do naknadnih komplikacija. Komplikacije mogu nastati ako se pri rupturi javi krvarenje zbog koga je potrebna hitna operacija. Pseudomucinozni sadržaj mukoidnih cisti i zejtinast sadržaj dermoida ne mogu da se resorbuju, te dovode do adhezivne reakcije okolnog peritoncuma izazivajući lokalni ili difuzni adhezivni peritonitis. Izlivanje inficiranog sadržaja iz prsnute zagnojene ciste jajnika izaziva lokalizovan, ili češće difuzan peritonitis. a prskanje cističnih tumora sa čijeg zida polaze papilomatozm izraštaji, dovodi do presađivanja ćelija tumora i do stvaranja i razvoja novih ognjišta neoplazme na trbušnim organima i peritoneumu. To je praćeno nastajanjem prostranog adhezivnog procesa koji remeti normalne funkcije trbušnih organa. Prskanje zidova malignih cističnih tumora izaziva izlivanje njihovog sadržaja, stoje praćeno stvaranjem metastatskih ognjišta po svim organima trbušne duplje.

U svim navedenim slučajevima treba intervenisati laparotomijom i odstraniti prsnutu cistu i njen sadržaj iz trbušne duplje.

Adhezije ovarijalnih tumora sa susednim organima mogu da nastanu i bez uvrtanja njihove peteljke. To se naročito često dešava sa manjim ovarijalnim tumorima koji padnu u Duglasov prostor i lako srastu sa zadnjom stranom materice i peritoneuma Duglasovog prostora. Isto tako, veoma su česte adhezije tumora jajnika sa omentumom.

Osim ovih komplikacija, ovarijalni tumori mogu da se komplikuju i malignom degeneracijom, što je relativno retka pojava. No, iako je retka, učestalost maligne degeneracije različita je kod različitih tipova ovarijalnih tumora. Ona je utoliko češća ukoliko su u pitanju bolesnice odmaklijih godina starosti.

Osim malignih promena u kompaktnim, solidnim tumorima jajnika mogu da se jave i degcncrativne promene, od kojih su najčešće: hialina, masna i cistična degeneracija. Kod takvih tumora može doći i do kalcifikacije, što je bez velikog kliničkog značaja.