Karcinom vulve

Karcinom vulve, posle karcinoma materice i karcinoma ovarijuma, predstavlja najčešću lokalizaciju malignih procesa na genitalnim organima žene.   Međutim, u odnosu na pomenute lokalizacije relativno je redak i, mada predstavlja najčešći maligni tumor stidnice javlja se tek u 3 do 4% slučajeva svih karcinoma ženskih polnih organa.

Po pravilu, javlja se kod žena u odmaklim godinama života, obično duže vreme posle klimakterijuma. mada se, rede, može otkriti i kod mladih bolesnica.

Veoma je maligan, jer daje rane metastaze, najpre u regionalne limfne žljezde.

Može da se javi na bilo kom delu stidnice, ali najčešće maligna lezija počinje svoj razvoj u predelu Bartolinijevih žlezda, klitorisa ili velikih labija ili iz nepromenjene kože, ili se nadoveže na prekanceroze (leukoplakija, krauroza).

Karcinom vulve može da počne kao čvrst čvorić, (mala i čvrsta bradavica) ili, pak, neznatna, jedva uočljiva, bezbolna ulceracija u čijoj bližoj okolini žena oseća vrlo jak svrab. Ako se ova promena i njena prava priroda ne uoče blagovremeno i ne preduzmu mere lečenja, posle relativno kratkog vremenskog perioda dolazi do nekroze u centru bradavice, a odmah zatim ili nešto kasnije i do širenja ulceracije i sekundarne infekcije maligne promene. Dalji razvoj dovodi do prodora neoplazme u okolinu, tj. do maligne infiltracije potkožnog tkiva prema stidnim kostima, a i do daljeg širenja ulceracije, čiji su zidovi nekrotični, čvrsti i još uvek bezbolni.

Makroskopski, karcinom stidnice može da se javi kao vegetativni, egzofitični tumor

koji prominira iznad površine okolne kože. Osim toga, on može da ima ulcerozni i infiltrativni karakter.

Mikroskopski, karcinom stidnice najčešće je planocelularnog tipa, a samo veoma retko može biti u pitanju adenokarcinom.

Daje rane metastaze u regionalne limfne čvorove – poseban značaj imaja duboka femoralna Cloquetova ili Rosenmulerova žlezda u koju se ulivaju limfni sudovi iz okoline dražice i gornjeg dela vulve. Posle toga maligni proces prenosi se na ilijačne i ostale žlezde male karlice.

Per continuitatem maligno ognjište sve više prodire. Zavisno od primame lokalizacije, neoplazma može u svom širenju da prede na medicu, na rektum, čak i na bešiku.

Prema stepenu proširenosti postoje jedan pretklinički i četiri klinička stadijuma karcinoma vulve

Pretklinički stadijum bolesti, (preinvazivni, nulti stadijum), podrazumeva situaciju kada se maligna. Bez ikakvih simptoma i kliničkih manifestacija, pa se samo izuzetno retko otkrije i dijagnostikuje.

Dijagnoza karcinoma vulve, zbog lake dostupnosti organa nije teška. Ipak, sa njom i terapijom često se zakasni. Ovo prvenstveno zbog toga što je u početku karcinom stidnice bez simptoma, odnosno jedini simptom je svrab koji se javlja u okolini ognjišta neoplazme. Svrab je uporan, ne reaguje na terapiju. Kasnije, kada se maligni proces proširi na okolno tkivo, javljaju se bolovi. U to vreme karcinom stidnice znatno je odmakao i postao inoperabilan, a često i u inkurabilan stadijum.

Prognoza je u principu nepovoljna, prvenstveno zbog toga što se bolest, po pravilu, otkriva sa zakašnjenjem. Ona je utoliko bolja ukoliko se maligni proces zapazi i dijagnostikuje u ranijem stadijumu.

Terapija

operativna ukoliko proces nije odmakao. Operacija je zamašna i sastoji se u širokoj vulvektomiji sa odstranjenjem regionalnih limfnih žlezda. Posle operacije sprovodi se jonizujuće zračenje.

U odmaklim procesima, gde je operacija kontraindikovana, ili kod suviše starih ili bolesnih osoba, gde operacija ne dolazi u obzir zbog lošeg opšteg ili zdravstvenog stanja bolesnice, vrši se samo zračenje. Ranijih godina zračenje je vršeno radijumom i x zracima ili kobaltom. Poslednjih godina u terapiju kod karcinoma stidnice uvedeno je zračenje betatatronom. Postignuti su relativno zadovoljavajući rezultati.