Horionepiteliom

Horionepiteliom je maligna neoplazma posteljičnog tkiva. To je jedini tumor koji ne potiče od tkiva organizma u kom se stvara i razvija.

Od je jedan od najmalignijih tumora u organizmu čoveka. Javi se kao posledica maligne degeneracije u materičnom zidu zaostalih posteljičnih čupica, najčešće posle izbacivanja grozdaste mole, posle pobačaja ili porođaja i vrlo rijetko poslje vanmaterične trudnoće.

Zaostale čupice ne uginu, nego maligno degenerišu pretvarajući se u veoma agresivnu malignu neoplazmu, koja zadržava izvesne osobine i makroskopski izgled posteljičnog tkiva.

Simptomatologija.

Glavni simptom horionepitelioma je oskudno ali produženo krvarenje posle izbacivanja grozdaste mole, posle porođaja ili pobačaja. Zbog toga svako produženo i oskudno krvarenje posle pomenutih stanja, a naročito ono koje ne reaguje na uobičajenu terapiju treba ozbiljno shvatiti

Kod horionepitelioma pri ginekološkom pregledu obično se pored metroragije nade lako povećana materica i cistično promenjeni jajnici.

Tkivo horionepitelioma u ogromnim količinama luči horionske gonadostimuline, što dovodi do preterane stimulacije jajnika. Zbog toga su kod ovog malignog oboljenja jajnici često uvećani, odnosno pretvoreni u luteinske ciste, što se pri pregledu može lako ustanoviti.

Dijagnoza.

Kad se posumnja na horionepiteliom, dijagnozu treba potvrditi histološkim pregledom materijala dobijenog eksplorativnom kiretažom materice. U cliju potrage za metastazama obavezno izvršili RTG pluća.

Osim toga, u dijagnostičke svrhe koriste se i biološkei imunološke reakcije trudnoće, koje su ovdje vrlo važne i prilično jasno ukazuju na dijagnozu.

Horionepiteliom rano metastazira hematogeno u pluća, mozak, donju trećinu vagine, a rede na grlić materice i na stidnicu.

Metastaze u vagini se vide pod spekulumom pri ginekološkom pregledu. To su trošne, tamnoljubičaste, neoplazmatične tvorevine, oblika i veličine manje šljive. Tkivo po izgledu veoma mnogo podseća na posteljično. Kako je njihovo tkivo trošno i vulnerabilno, bolesnica može iz vaginalnih metastaza da veoma obilno krvari i da dospe u stanje krajnje iskrvavljenosti.

Osim širenja krvnim putem, maligni proces kod horionepitelioma širi se i per continuitatem. On najpre infiltriše mišić materice prelazeći postepeno na serozu i dovodeći do spontanih perforacija materičnog zida, a zatim prelazi na susedne organe, prvenstveno na sigmu i rektum. Širenje na organe male karlice obično ne dostiže značajnije razmere, jer bolesnica pre toga umire zbog mnogobrojnih udaljenih metastaza.

Prognoza

Kasno se otkriva – prognoza horionepitelioma prije uvođenja citostatika, bila je izuzetno loša.

Sa operativnim lečenjem, koje se u to vreme jedino primenjivaio, preživljavalo je pet godina posle operacije jedva 30% bolesnica.

Poslednjih godina, međutim, sa uvođenjem hemoterapijskih sredstava u lečenju bolesnica koje boluju od ove bolesti, situacija se bitno poboljšala, jer se ovom terapijom postižu veoma povoljni rezultati.

Terapija

Donedavna terapija horionepitelioma u početnom stadijumu bolesti bila. je isključivo operativna. Obično se radila totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom.

Bolesnicu posle operacije treba dugo kontrolisati povremenim ginekološkim pregledima i ispitivanjima bioloških reakcija trudnoće.  Bilo je autora koji su operaciju preporučivali čak i u slučaju postojanja početnih metastaza sa nadom da će po odstranjenju osnovnog ognjišta iščeznuti i metastaze. Ipak, moramo podvući da su operativni rezultati u lečenju horionepitelioma bili loši.

Poslednjih godina došlo je do bitnijih promena u lečenju ove bolesti. Umesto operacije, od horionepitelioma se danas bolesnice lece uglavnom citostaticima, metotraksatom koji uništava maligno tkivo i u osnovnom ognjištu, a i metastazama.

Postignuti rezultati su zadovoljavajući, odnosno mnogo bolji nego posle operacije. Osim toga, ponekad treba kombinovati operativno i citostatsko lečenje, koje se onda sprovodi posle histerektomije.

Pored metotraksajta, ukoliko je maligni proces rezistentan i ne reaguje na ovaj citostatik, u terapiji se koristi i aktinomicin D.