Citološka dijagnoza displazije

Ova dijagnostička metoda zasniva se na pregledu i traženju promena na deskvamisanim ćelijama sluznice grlića, endocerviksa i endometrijuma i eventiilnog nalaza karakterističnog za pojavu maligniteta na njima.
Poznato je, naime, da se površine kože i svih sluznica u organizmu čoveka stalno oslobađaju deskvamacijom najpovršnijih ćelija, koje se zamenjuju novim. To se neprekidno dešava i sa sluznicom grlića materice, endocerviksa i endometrijuma.

Radi mikroskopskog pregleda i postavljanja dijagnoze, potrebno je napraviti razmaz ovih ćelija, koje jednako deskvamišu sa zdravih kao i sa maligno promenjenih površina, obojili ih po metodi papanikolau i pod mikroskopom ih pregledati, procenjujući prema njihovim karakteristikama da li postoji osnov da se u datom slučaju posumnja na postojanje malignog procesa na materici.
Rezultat pregleda kod malignih promena na grliću daje tačne nalaze u poredenju sa pregledom isečka u 95 do 98%. Procenat tačnih rezultata kod karcinoma endometrijuma nešto je manji i iznosi oko 80%, što je takode veoma zadovoljavajuće.
Ima veliki značaj kao trijažni postupak, naročito u organizovanoj borbi za rano otkrivanje raka grlića i tela materice. Zato bi trebalo obavezati žene ugroženog doba (starije od 30 godina) da se bar jednom godišnje, a po potrebi i češće podvrgnu ginekološkom pregledu i pregledu cervikalnog razmaza po metodi papanikolau.

Glavne karakteristike malignih ćelija su: pretežna deskvamacija u plakarima, nejednakost deskvamisanih ćelija sa često nepravilnim oblikom, neravnomema obojenost sa čestom hiperhromazijom, velika i nepravilna jedra, uzan pojas citoplazme, poremećen nukleoprotoplazmatičan odnos u korist jedara,

Materijal za ekološki pregled uzima se sa
 sluznice grlića neposredno oko spoljnjeg ušća materice,
 iz endocerviksa
 iz zadnjeg svoda vagine.
Pre uzimanja materijala, bolesnica ne smije da se vaginalno ispira 24 sata. Materijal se uzima sterilnim komadićem vate fiksiranim na tankom drvenom štapiću, ili drvenom špatulom, ili špatulom od plastične mase čiji se vrh, koliko je moguće, uvuče u cervikalni kanal, pa se špatula obrne za 180°.
Materijal se veoma tanko razmaže po staklenoj pločici i pripremi za mikroskopski pregled.

Kao što je već rečeno, nalazi pri mikroskopskom pregledu cervikalnog razmaza mogu se grupisati u pet grupa.

Dijagnozu maligniteta postavljenu mirkoskopskim pregledom cervikalnog razmaza, pripremljenog po metodi papanikolau, treba potvrditi histološkim pregledom.

Da bi se to postiglo i potvrdila ili odbacila dijagnoza malignog oboljenja, treba izvršiti frakcionisanu kiretažu, najpre endocerviksa, a zatim endometrijuma korpusa. Dobijen materijal treba odvojeno pripremiti za histološki pregled.

Mnogo je teže postaviti ranu dijagnozu malignih oboljenja ostalih unutrašnjih polnih organa žene. I to je jedan od razloga što je prognoza raka materice povoljnija od prognoze malignih oboljenja jajovoda i jajnika. U klinički suspektnim slučajevima kada malignu prirodu bolesti ne dokažemo uobičajenim ispitivanjima, ženu ne treba izgubiti iz vida već je treba u kratkim, vremenskim razmacima ponovo kontrolisati.
Isto tako, i bolesnice od raka materice lečene operacijom ili zračenjem treba držati u evidenciji i povremeno, u početku tromesečno, a kasnije na 6 meseci, treba kontrolisati. Ako takve bolesnice prežive 5 godina posle sprovedenog lečenja praktično se smatraju izlečenim, mada se metastaze mogu izuzetno da jave i posle toga vremena. Isti sistem i ritam kontrole važi i za bolesnice obolele i lečene od malignih oboljenja jajnika i jajovoda.
Sarkom materice
Sarkom materice je maligna neoplazma mišićnog tkiva materice. Mikroskopskim pregledom najčešće se ustanovi da su u pitanju lejomiosarkomi. Sarkom materice prlično je retko i veoma maligno oboljenje, bez karakteristične simptomatologije. Najčešese javlja kod žena u petoj deceniji život.
Kod devojčica na grliću materice javlja i tzv. Sarcoma botrioides, takode vrlo maligne prirode, pa su i terapijski rezultati kod ove bolesti veoma loši.
Sarkom materice kod odraslih može da se javi u obliku izolovanog čvora malignog tkiva na materičnom mišić ili, pak, da se otkrije kao difuzna promjena koja prožima zid materice,
Pojedine forme sarkoma stvaraju polipozne izraštaje koji štrče u materičnu duplju. Istovremeno međutim, dolazi i do metastatskog širenja u udaljene organe. Metastaze se uglavnom šire krvnim putem i veoma su česte u jetri plućima.
Treba pomenuti da u retkim slučajevima sarkom nastaje malignom degeneracijom postojećeg mioma na materice.

Horionepiteliom
Horionepiteliom je maligna neoplazma posteljičnog tkiva. To je jedini tumor koji ne potiče od tkiva organizma u kom se stvara i razvija.
Od je jedan od najmalignijih tumora u organizmu čoveka. Javi se kao posledica maligne degeneracije u materičnom zidu zaostalih posteljičnih čupica, najčešće posle izbacivanja grozdaste mole, posle pobačaja ili porođaja i vrlo rijetko poslje vanmaterične trudnoće.

Zaostale čupice ne uginu, nego maligno degenerišu pretvarajući se u veoma agresivnu malignu neoplazmu, koja zadržava izvesne osobine i makroskopski izgled posteljičnog tkiva.

Simptomatologija.
Glavni simptom horionepitelioma je oskudno ali produženo krvarenje posle izbacivanja grozdaste mole, posle porođaja ili pobačaja. Zbog toga svako produženo i oskudno krvarenje posle pomenutih stanja, a naročito ono koje ne reaguje na uobičajenu terapiju treba ozbiljno shvatiti
Kod horionepitelioma pri ginekološkom pregledu obično se pored metroragije nade lako povećana materica i cistično promenjeni jajnici.

Tkivo horionepitelioma u ogromnim količinama luči horionske gonadostimuline, što dovodi do preterane stimulacije jajnika. Zbog toga su kod ovog malignog oboljenja jajnici često uvećani, odnosno pretvoreni u luteinske ciste, što se pri pregledu može lako ustanoviti.

Dijagnoza.
Kad se posumnja na horionepiteliom, dijagnozu treba potvrditi histološkim pregledom materijala dobijenog eksplorativnom kiretažom materice. U cliju potrage za metastazama obavezno izvršili RTG pluća.
Osim toga, u dijagnostičke svrhe koriste se i biološkei imunološke reakcije trudnoće, koje su ovdje vrlo važne i prilično jasno ukazuju na dijagnozu.

Horionepiteliom rano metastazira hematogeno u pluća, mozak, donju trećinu vagine, a rede na grlić materice i na stidnicu.

Metastaze u vagini se vide pod spekulumom pri ginekološkom pregledu. To su trošne, tamnoljubičaste, neoplazmatične tvorevine, oblika i veličine manje šljive. Tkivo po izgledu veoma mnogo podseća na posteljično. Kako je njihovo tkivo trošno i vulnerabilno, bolesnica može iz vaginalnih metastaza da veoma obilno krvari i da dospe u stanje krajnje iskrvavljenosti.

Osim širenja krvnim putem, maligni proces kod horionepitelioma širi se i per continuitatem. On najpre infiltriše mišić materice prelazeći postepeno na serozu i dovodeći do spontanih perforacija materičnog zida, a zatim prelazi na susedne organe, prvenstveno na sigmu i rektum. Širenje na organe male karlice obično ne dostiže značajnije razmere, jer bolesnica pre toga umire zbog mnogobrojnih udaljenih metastaza.

Prognoza
Kasno se otkriva – prognoza horionepitelioma prije uvođenja citostatika, bila je izuzetno loša.
Sa operativnim lečenjem, koje se u to vreme jedino primenjivaio, preživljavalo je pet godina posle operacije jedva 30% bolesnica.
Poslednjih godina, međutim, sa uvođenjem hemoterapijskih sredstava u lečenju bolesnica koje boluju od ove bolesti, situacija se bitno poboljšala, jer se ovom terapijom postižu veoma povoljni rezultati.
TERAPIJA
Donedavna terapija horionepitelioma u početnom stadijumu bolesti bila. je isključivo operativna. Obično se radila totalna histerektomija sa obostranom adneksektomijom.
Bolesnicu posle operacije treba dugo kontrolisati povremenim ginekološkim pregledima i ispitivanjima bioloških reakcija trudnoće. Bilo je autora koji su operaciju preporučivali čak i u slučaju postojanja početnih metastaza sa nadom da će po odstranjenju osnovnog ognjišta iščeznuti i metastaze. Ipak, moramo podvući da su operativni rezultati u lečenju horionepitelioma bili loši.

Poslednjih godina došlo je do bitnijih promena u lečenju ove bolesti. Umesto operacije, od horionepitelioma se danas bolesnice lece uglavnom citostaticima, metotraksatom koji uništava maligno tkivo i u osnovnom ognjištu, a i metastazama.

Postignuti rezultati su zadovoljavajući, odnosno mnogo bolji nego posle operacije. Osim toga, ponekad treba kombinovati operativno i citostatsko lečenje, koje se onda sprovodi posle histerektomije.

Pored metotraksajta, ukoliko je maligni proces rezistentan i ne reaguje na ovaj citostatik, u terapiji se koristi i aktinomicin D.
Tumori jajovoda
Tumori na jajovodima se veoma retki. Odbenignih mogu da se vide fibromiomi jajovoda u obliku manjih ili većih izraslina, čvrste konzistencije, dobro ograničeni od okoline, slobodno pokretljivi. Javljaju se jednostrano, ne daju gotovo nikakve simptome i bez kliničkog su značaja.
Od malignih tumora na jajovodima veoma retko sreće se karcinom koji počinje od cilindričnog žlezdastog epitela jajovoda. Maligni proces brzo zahvata i infiltriše zid tube i u daljem razvoju uskoro može da prede, i prelazi ako se bolest ne otkrije i operativno ne interveniše, na neposrednu okolinu, odnosno na susedne organe. To dovodi do sraslina neoplazmatičnim tkivom zahvaćenog organa sa okolinom. Bolest u početku obično protiče ne izazivajući posebne tegobe i smetnje, pa se može reći da ranih simptoma nema. Prvi simptomi karcinoma jajovoda su nekarakteristični i dugo ne ukazuju na pravu prirodu bolesti. Zbog toga se bolest obično kasnije, najčešće slučajno otkriva.
Jedan od čestih simptoma koji navodi da se posumnja na tubarnu lokalizaciju malignog procesa je povremeno, naglo, profuzno oticanje iz vagine sukrvičaste tečhosti. Naglo oticanje tečnosti koja ima izgled iscetka ispranog mesa javlja se zbog povremenog pražnjenja obolelog jajovoda izazvanog kontrakcijom njegove, sadržajem rastegnute muskulature. Čak i u to vreme sam ginekološki pregled ne pruža definitivnu dijagnozu, jer je palpatorni nalaz pri pregledu nekarakterističan.
U toj situaciji veliku pomoć u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pruži pregled vaginalnog sekreta po metodi papanikolau. Ako je pri tome nalaz pozitivan, a histološki pregled endocerviksa i endometrijuma ne pokazuje znake maligniteta, onda se sa puno razloga može da posumnja na karcinom jajovoda, naročito ako postoji jednostrano zadebljanje jedne od adneksa.
U izvesnim slučajevima u otkrivanju karcinoma jajovoda može da pomogne i pregled sedimenta punktata dobijenog iz adneksnog tumora. Zbog toga i ovu metodu u suspektnim slučajevima treba češće koristili. Isto tako, veliku dijagnostičku pomoć može da pruži pregled ultrazvukom i celioskopija. No, definitivna dijagnoza se ipak postavlja histološkim pregledom operativno odstranjenog jajovoda. Kad se postavi dijagnoza karcinoma jajovoda u ranijem stadij umu bolesti, terapija je operativna. Pri tom se odstranjuje materica sa obostranim adneksama. Posle operacije sprovodi se zračenje jonizujućim. zracima. Ako se bolest otkrije u kasnom, odmaklom stadij umu, u lečenju se koristi samo zračenje i citostatici.
Zbog relativno kasnog otkrivanja bolesti, kasno sprovedene terapije i prirode malignog procesa, prognoza karcinoma jajovoda je relativno loša.
Osim karcinoma izuzetno može da se javi i sarkom jajovoda, ali on je izvanredno redak i sa oskudnom simptomatologijom. Veoma je maligan.

Paraovarijalne ciste
Paraovarijalne ciste jesu cistični tumori koji se razvijaju iz embrionalnih ostataka Volfovih kanala u mezosalpinksu. Zbog toga je zid tumora sastavljen iz dva sloja: razvučenog i istanjenog epooforona i spoIjašnjeg sloja koji čini peritoneum mezosalpinksa. Između ova dva sloja nalazi se oskudno rastresito vezivno tkivo mczosalpinksa, što olakšava da se pri operativnom zahvatu, ako su u pitanju mlade osobe i ako se operator odluči za konzervativnu operaciju, cista veoma lako izljušti iz okolnog tkiva. Paraovarijalne ciste uvek su intraligamentne. Obično se nalaze pored jajnika na užoj ili široj peteljci, a rede se, uvučene između dva lista široke veze materice, spuštaju prema bazi njenog pripoja stvarajući na taj način intraligamentne tumore, slično intraligamentnim tumorima pravih ovarijainih cista ili mioma materice. U takvoj situaciji one potiskuju matericu na stranu suprotnu od svoje lokalizacije i ako su spuštene niže prema zidu male karlice, mogu da dođu u koliziju sa ureterom odgovarajuće strane, što otežava njihovo operativno odstranjenje. Paraovarijalne ciste više su retencionog karaktera i nastaju lučenjem epitela kanalića epo
oforona iz koga postaju. U ovim slučajevima rede su prave neoplazme. Ovi tumori ne dostižu znatniju veličinu i lako se operativna odstranjuju bez ikakvih posledica po unutrašnje polne organe žene. Najmanja paraovarijalna cista je Morganijeva hidatida koja leži odmah ispod distalnog kraja jajovoda u blizini fimbrija. Inače, običnim ginekološkim pregledom ne može se postaviti dijagnoza paraovarijalne ciste, već se opipani tumor obično smatra ovarijalnim ili adneksnim. Da je u pitanju paraovarijalna cista može se ustanoviti tek pri laparotomiji ili u toku celioskopije kada se zapazi da je cista odvojena od normalnog jajnika koji nije zahvaćen neoplazmatičnim procesom. Lečenje je operativno.[/lang_ba]

Shortlink: